The story of a fight for love and human rights - The Metropoli-Repubblica article

Crvena ruza (Alesandrova) protiv granica Sengena

Protest protiv zakona koji zabranjuje suzivot (zajednicki zivot) izmedju jednog Italijana i jedne Srpkinje

Krenuce u maju iz Rima,sa narodnog trga,Piazza del Popolo, svojom crnom Hondom tansalp 650 kubika,za Sremsku Mitrovicu,sa posebnim "prtljagom": jednom crvenom ruzom.Alessandro Arbitrio je jedan od 20 000 italijana koji svake godine srecu partnera ili partnerku "ekstrakomunitarce" (pripadnike drzava koje nisu u evropskoj uniji) Njegova partnerka se zove Tamara,srpkinja je i crvena ruza je naravno za nju. "Da bi se pridruzio Tamari na put cu krenuti motorom jer su opasnost,kisa i vetar koju nosi to putovanje manji od neugodnosti neprestalne borbe sa birokratijom koja opterecuje nasu vezu" kaze Alessandro.

Veza Tamare i Alessandra traje vec cetiri godine.Put motorom oznacice prelazak iz jedne privatne u javnu borbu,koju Alessandro,44 godisnji menadzer vodi vec 4 godine svim sredstvima. On pocinje sa radikalne pozicije da "rasizam pogadja i sve italijane. Svi mi koji imamo sentimentalne odnose sa ljudima koji nisu iz evropske zajednice diskriminisani smo u odnosu na nase sugradjane.Sta bi rekao jedan ljubavni par italijana da je prinudjen da se venca da bi bio zajedno?".

Cim bude mogao ( jos uvek ceka odluku suda u vezi razvoda) Alessandro ce se ozeniti Tamarom, ali bez entuzijazma ". Lepo nam je zajedno,ali buduci da iza sebe imamo neuspele brakove,ne osecamo potrebu da zurimo sa zenidbom. Na kraju,ako se zakon ne promeni,bicemo prisiljeni da to uradimo da bi ostali zajedno,kao normalan par."

U borbi za tamaru, u ove 4 godine Alessandro je vodio bezbroj bitaka. Poslednja je bila pre nekoliko nedelja u jednoj posti; "Da- priznaje Alessandro,-Stao sam u red u zoru da bih iskoristio takozvani dekret "flussi"kojim ekstrakomunitarci traze dozvolu za rad (koja ima limitirani broj godisnje),i podneo zahtev da zaposlim Tamaru kao svoju kucnu pomocnicu.Nisam bio jedini.Poznajem mnogo ljudi koji su pokusali da tako "zaposle" svoje partnere."

Ostale bitke su bile u konzulatima; "Svaki put kada Tamara zeli da dodje u Italiju,mora da trazi turisticku vizu,koja ako je sve u redu moze biti maksimalno 90 dana godisnje. Osim toga nasa ambasada u Srbiji zakazuje "sastanak" nekad i nakon nekoliko meseci,a rezultat je uvek neizvestan. U proslosti sam se svadjao,i sada je situacija jos teza. Buduci da hvala Bogu, postoji Sengen, trazili smo vizu 2 puta vizu od spanske ambasade, jednom od Norveske i Portugalije, 2 puta od Nemacke i trosili hilljade eura"

Arbitrio se nada da nece ostati sam. Voleo bi da se na dan njegovog polaska (datum ce odrediti i objaviti sledecih nedelja) na Piazza del Popolo okupi mhogo ljudi da ga pozdravi i da mozda i drugi, kao on, odluce da predju granice Sengena sa jednom crvenom ruzom u rukama.